Младен Марјановић

Младен Марјановић роћен је 1989. у Сребреници, у Републици Српској. Детињство је провео у Скеланима код Сребренице, где је завршио и основну школу. Средњу школу је завршио у Сребреници, физиотерапеутски техничар, а факултет на Универзитету у Источном Сарајеву, Филозофски Факултет на Палама, одсек за енглески језик и књижевност.
Од марта 2017. живи у Младеновцу. Поезијом се бави током студирања, и до сада има три збирке песама, необјављене: “Врисак хиљаду ђавола и пјесма хиљаду витезова”, “Пангеа и екумена против магије”,”О мудрости бескраја”.

ЗАШТО СТЕ ДАЛЕКИ



Зашто сте ми ноћас тако страни и далеки,
Скривени у магли и у диму густом,
Ношени даљином продорном и пустом,
Моја родна поља и пропланци меки!

Мостићи што градих од камена бијела
Од којих ме руке још и данас боле,
Под којим се јелени умивати воле,
Виде ли се и сад из сусједних села?

Моја кућа бијела, тај комадић неба,
Гдје ћу одрастати, гдје ћу школу стећи,
Ништа у њој није било до залогај хљеба...?
Нисам дуго био па не знам ни рећи!

Нест'о је мој труд, моје жито златно
Што се с муком борио да нас глад не затре,
Гордио се висинама у руху од ватре,
Плес'о с повјетарцем к'о са сатом клатно!

Зарасле су давно стазе што кроз шуму воде,
Нестало је са њих лишће живописних боја,
Трновито све је сада, лиска тек по која,
А некад их красише к'о димњаке роде.

Са извора шумског, стрмог вода вјечна лије
Ал' корито шупље је, из њег' рупа зјапи
Те одлази вода тако, не стаје ни капи,
Пропада дубоко и о камен бије.

Још остао ја сам да се с вјетром борим,
Пламен се у мени угасио није,
И, сад срце моје старо у грудима бије
Да се тамо вратим, све наново створим.

Зашто сте ми ноћас тако страни и далеки,
Скривени у магли и у диму густом,
Ношени даљином продорном и пустом,
Моја родна поља и пропланци меки!