Средином 2018. године дошао сам на идеју да покренем едицију под називом "Завичајни ноктурно", која за циљ има представљање старих, донекле заборављених, песничких гласова пониклих у Младеновцу, као и гласова новопојављених песника и песникиња који живе и стварају у овој вароши.
Завичајна поезија није само својеврсна одредница за формални оквир порекла једног песника, већ је она истински, лирски, говор срца, јер срце је дом успомена и ожиљака. Где год се нашли, у срцу ћемо носити све оно што нас за корене веже, оно што је праг, колевка, прва љубав, прва туга.
Завичајна поезија је производ потребе за очувањем духовне везе са огњиштем у ширем смислу речи. У првој књизи едиције представљено је неколико песникиња и песника чија је поезија проткана завичајним мотивима и мотивима љубави и одбачености.
Завичајни ноктурно јесте ноћ у којој човек може да ослушне своје срце и пулс земље. То је она дивна ноћ у којој су поветарац, звездано небо, шума, преци и планина једно. То је ноћ у којој се испод пуног месеца, осећања трансформишу у стихове.
Прву књигу из ове едиције објавило је младо Удружење књижевника и љубитеља књижевности "Литера – Младеновац”.
У овој поетској књизи заступљени су:
Милорад Петровић Сељанчица, Мијослав Стеван Средојевић Полимски, Милосав Б. Влајић, Владимир Арсић, Младен Марјановић, Живослава Арсић, Слободан Облучар, Војкан Живојиновић, Слађана Глишић, Ненад Пајић.
Књига је промовисана у младеновачком Центру за културу и туризам у оквиру Дана европске баштине, а песници заступљени у овој књизи представили су су се и у оквиру промоције Удружења "Литера-Младеновац" и Удружења ликовних уметника Младеновца (УЛУМ) у кући Ђуре Јакшића у Београду.
Зоран Антонијевић
Аутор фотографија Младеновца: Зоран Антонијевић