Лена Нинковић (1995). Основно образовање стекла је у ОШ „Коста Ђукић“ у Младеновцу, средње у младеновачкој Гимназији. Завршила Филолошки факултет, одсек Англистика. Тренутно мастер студент. Бави се наставом енглеског језика и превођењем. У слободно време пише поезију, свира клавир и чита. Занима је лингвистика, књижевност, студије рода. Живи у Младеновцу.
Јад младости
Одвећ се питам, а питат’ не могу:
Откуд одједном ти убоги људи?
Откуд те тобожње похвале богу?
Откуд се душе продале блуди?
Када је дошла година стара
и учмалост обви младачке груди?
Бројимо ли тихо дане календара,
кад доћи ће освит пропалој ћуди?
Хоће ли гласе винути усклик
недара својих што поредак бира,
п’једестал срушит’ оног што налик
на очеве своје благодет збира?
Јесмо ли маске очврсле лажи
које без скрупула хрле на добит,
ил’ сене што потајно чезну за дражи
што од искона љубав зна створит’?
Толимо ли знањем поколења глад?
Подримо ли страсно младалачки жар?
Ценимо ли груде родне наше слад
од предака давно дате нам на дар?
Хоће ли нас овде стићи страшни суд?
Хоћемо ли преко живот наћи куд?
Хоће ли наш корак утабати спруд
што туђина спаја са туђином туд?
Нисмо ли сви исте силне мати плод
кој’ с фијуком тресну о небески жал
те уз прасак блесну васељене свод
и роди наш славни братски идеал?
Одвећ се питам, а питат’ не могу
јер питањем свету нарушавам слогу.
Одвећ се питам, а ухо зло слути
да ли ће одговор икакав чути?