Милорад Петровић Сељанчица - Зима ми је нано

Зима ми је нано

Снег, цича и зима,
Сви пути засути,
Оголело шибље,
Не види се наше
Поље узорано,
Не виде се брда, -
            Је л' ти зима рано?

Снег, цича и зима,
Ал' оном што има,
У тору и кошу,
И гојнога вошу,
Ком је све то дано,
Благује у благу,
А ми чедо моје?...
            Је л' ти зима рано?

Година је равна,
-О ал' лете дани,
Од кад ти бабајка
Судбина сахрани;
Од када нам наше
Благо закопаше,
Година је равна...
           Је л' ти зима рано?

           Зима ми је нано! ...

Зоран Антонијевић - Пусто село

Пусто село

У сред црног села
Сеновита створења
Колоплету круну
Домаћину - ђаволу.

Ко је од огњишта отишао
а није се сетно осврнуо
није престао ни да лута за местом
на којем ће наћи миран сан.

Само су звери спокојне.
Нема ко да их лови.

Пун месец израња
иза оронулог гробља.

Тријумфални урлик
тресе небо.

Звезде падају и на трен
кроз пукотину на тавану
баце светлост на стару лутку
у којој куца срце детињства.


Зоран Антонијевић, из збирке "Бела кућа".